ФИПА активности
АНАЛИЗА ПРИВРЕДНИХ И ЕКОНОМСКИХ ИНДИКАТОРА У ВЕЗИ СА ДИРЕКТНИМ СТРАНИМ ИНВЕСТИЦИЈАМА У БиХ У ПЕРИОДУ ПАНДЕМИЈЕ ВИРУСА „COVID-19”
ФИПА активности
31.08.2020
Евидентно је да је пандемија вируса “Covid 19” проузроковала турбуленције и посљедице највише у здравственој сфери али послије тога и у свим осталим сферама друштвеног живота на цијелој планети па неизбјежно и у БиХ. Негативан одраз овакве глобалне ситуације створио је дуготрајно негативан тренд у директним страним инвестицијама у БиХ. Чак и прије избијања пандемије “Covid 19” директне стране инвестиције (ДСИ) на глобалном нивоу биле су у паду због несигурности трговинске политике, пада стопе приноса од ДСИ те промјене форме међународне производње. Предвиђа се да ће глобални токови ДСИ опасти и до 40% у 2020. у односу на 2019. када су износили 1,54 трилиона US$ и били већи за 3% у односу на 2018. Када се све то посматра у БиХ, износ пасиве ДСИ (приливи у БиХ) у 2019. износили су 899 мил. КМ што је било повећање за 11,6% у односу на 2018. Прије пандемије 79,3% инвеститора навело је да планира нове инвестиције и реинвестиције у 2020. у БиХ. Током маја мјесеца ове године Агенција је урадила “Aftercare online” упитник са постојећим инвеститорима и добила сљедеће одговоре:
- Њих 50% потврђује наставак планираних инвестиција у БиХ које су договорене и прије “Covida”.
- 40% ће највјероватније одгодити планиране инвестиције
- 2 компаније планирају премјештај дијела пословних активности изван БиХ а, 1 компанија ће потпуно обуставити инвестиционе активности.
Према прелиминарним подацима Централне банке БиХ већ у првом кварталу 2020. године регистровано је смањење ДСИ за 3,4% што као нето финансијска пасива износи - 243,2 мил. КМ.
Економија БиХ, која је и прије “Covida 19” била на путу успоравања, сада се суочава с могућом дубоком рецесијом. Ако узмемо у обзир извјештаје међународних институција о положају БиХ на глобалном нивоу и томе додамо посљедице пандемије, јасно је да ће ефекти по нашу економију и привреду бити скоро драматични.
Босна и Херцеговина је поново према извјештају Свјетске банке о лакоћи пословања погоршала свој ранг у односу на прошлогодишњи извјештај, и то за једну позицију, те се налази се на 90. мјесту. Најслабије смо пласирана држава нашег региона, а међу најлошијим у Европи. Босна и Херцеговина је најслабије рангирана у области покретања пословања, гдје смо 184. и у односу на претходну годину погоршали смо своју позицију (били 183. на свијету). Босна и Херцеговина је такође лоше пласирана у области добијања грађевинских дозвола, гдје заузима 173. мјесто (били 167. у свијету). За добијање грађевинских дозвола потребно је проћи 17 процедура и чекати 180 дана, трошкови су 20.3% вриједности објекта. БиХ је значајно побољшање постигла у категорији доступности електричне енергије гдје смо на 74. мјесту (у претходном извјештају 130.), а за добијање електичне енергије потребно је 5 процедура и 69 дана. Већ годинама смо лоше пласирани и на основу плаћања пореза, а према посљедњем извјештају смо на 141. позицији. За плаћање пореза су наведене чак 33 процедуре и потребно је одвојити 411 сати у току године.
Према објављеном Глобалном извјештају конкурентности 2019. Свјетског економског форума, Босна и Херцеговина се налази на 92. мјесту од укупно рангиране 141 државе, те је за једну позицију лошије позиционирана у односу на претходни извјештај. У поређењу са државама нашег региона и Европе, Босна и Херцеговина је и у овогодишњем извјештају најслабије рангирана.
Према Индексу економских слобода 2019., Босна и Херцеговина се налази на 83. мјесту од укупно 180 земаља свијета (на 37. мјесту од 44 земље у Европи). У односу на прошлу годину, када је наша земља заузимала 91. мјесто, остварен је извјестан напредак, те се задржала у групи „економски умјерено слободних“ држава.
Према Форбсовом извјештају о најбољим државама за пословање из децембара 2018., Босна и Херцеговина је тек на 98. мјесту, те је најслабије рангирана држава нашег региона.
На основу ових извјештаја јасно је да слика пословног амбијента БиХ није позитивна. Уобичајено смо посљедњи у односу на земље региона и друге европске земље.
Главни економски приоритети БиХ свакако би морали бити:
- Убрзање интеграција у ЕУ
- Јачање финансијског система
- Реформа јавне управе
- Осигурање економског раста подстицањем динамичног и конкурентног приватног сектора.
Спорост или застој у отклањању пословних баријера и лоша позиција БиХ у извјештајима међународних институција, отежавају представљање БиХ као позитивне дестинације за улагање и привлачење страних инвестиција. Но и поред евидентних тешкоћа и објективних препрека изазваних пандемијом желимо истаћи да Агенција за унапређење страних инвестиција БиХ (ФИПА) и даље ради на реализацији постојећих и прибављању нових пројеката који би могли бити интересантни за потенцијалне стране инвеститоре у БиХ. Тренутно је у фази разраде 285 „ФИПА пројеката“ и то:
- Пољопривредно-прехрамбени сектор – 72 пројекта
- Металопрерађивачки сектор – 17 пројеката
- Енергетски сектор – 52 пројекта
- Туризам – 51 пројекат
- Дрвни сектор – 11 пројеката
- Некретнине - 22 пројекта
- Текстилни сектор – 5 пројеката
- Сектор иновација – 20 пројеката
- Други сектори – 35 пројеката
Поред ових у реализацији су и приоритетни пројекти Владе Републике Српске (66 пројеката) и Владе Федерације БиХ (112 пројеката).
Сигурно је да би реализација бар већине од ових пројеката значајно допринијела побољшању економског и привредног амбијента и имиџа БиХ као и њеном привредном расту који би се потврдио најприје кроз запошљавање људи.
Оно што је извјесно у овом тренутку као важно упориште за привредни опоравак од посљедица пандемије јесте помоћ од стране Вијећа ЕУ које је у оквиру износа за помоћ земљама Западног Балкана предвиђело и 250 мил. еура за БиХ.